ИНФОРМАТОР О РАДУ

Систематизација

Набавке

Јавне Расправе

Информације

Врсте дрога

Све психоактивне контролисане супстанце, ПО дејству на људски организам, могу поделити у три Велике групе:

Канабис сатива

Индијска конопља (Канабис сатива) је једна од најстаријих индустијских биљака која се користи за добијање платна, ужади, уља из семенки и сл. Она је једногодишња двополна биљка, пореклом из средње Азије. Врло прилагодљива врста и данас успева на скоро свим меридијанима. Обележја биљке се брзо мењају па се разликују неколико подврсте. Поједине биљке могу достићи висину и до три метра. Листови су копљастог изгледа и назубљени, а врх биљке је, када је у цвату или када је већ заметнуо плод, длакав и премазан смоластом материјом. Велики број људи на целој планети злоупотребљава неке од производа канабиса, зато је канабис најраспрострањенији на свету. Па није чудо што постоји и пуно покрета који се боре за легализацију канабиса. За злоупотребу се користе листови и цветови ове биљке, а када се механичким путем са доње стране лишћа ове биљке одвоји смоласта материја, добија се хашиш. Стабло, корен и семенке не садрже у себи психоактивну супстанцу (ТХЦ).

Знаци распознавања конзумента су: еуфорично расположење, дезоријентисаност, напетост, поспаност, заборављање, напади параноје, страха или смеха, закрвављене очи, повећан апетит, убрзан рад срца, широке зенице, црвенило беоњача, сувоћа уста, појачана жеђ, … Канабис ствара психичку али не и физичку зависност. Престанак конзумирања не изазива апстиненцијалне кризе.

Последице коришћења су многобројне и могу се испољити у оштећењу мозга и централног нервног система (оштећења меморије и недостатка мотивације), као и у поремећају рада срца (повећању крвног притиска, аритмије). Повећава се ризик од малигних обољења, хроничног бронхитиса и других проблема са дисајним путевима.

Производи канабиса су марихуана, хашиш и хашишово уље.

Марихуана

Марихуану чине листови и цветови канабиса који имају карактеристичан мирис, који највише подсећа на мирис покошеног сена. Главни психоактивни састојак марихуане је тетрахидроканабиол, (ТХЦ).

У марихуани се налази и велики број састојака хемијски сродних ТХЦ-у, за које је усвојен заједнички назив канабиноиди, од којих само два поседују слабо седативно дејство и тиме допуњују деловање ТХЦ-а. Садржај ТХЦ-а у марихуани може јако да варира и креће се у распону од 0,1% до преко 5%. Марихуана је зелена, сивозелена или смеђа мешавина сувог уситњеног лишћа и цветова биљке конопље. Користи се пушењем (пиролитичком путем), у лулама и наргилама, и ручно прављених цигарета тзв. џоинта или од ње припремају чај а ређе праве питу.

Улични називи за марихуану су: грас, трава, пањ, вутра, ганџа, зелено, мери Џејн и сл., А за пушење марихуане у жаргону кажу дувати. Цена марихуане варира и зависи од много чиналаца, тако је цена пола грама 500,00 динара, једног грама, 1.000,00 динара, пет грама кошта око 3.000,00 динара, а 10 грама око 6.000,00 динара.

Једна од значајнијих подврста марихуане је генетски модификована марихуана тзв. сканк. Ова марихуана је специфична по условима у којима се врши њена производња. То су лабораторије, где се у вештачким условима, по строгим процедурама узгаја марихуана. У оваквим лабораторијама ништа није препуштено случају од одабира земљишта, процеса наводњавања, прихране биљака, температуре ваздуха у просторији до сталног излагања вештачким изворима светлости. Овакав начин производње може дати и до три бербе годишње, а такође је повећана количина активне супстанце ТХЦ-а, која иде и преко 20%, што такође повећава цену сканка на илегалном тржишту.

Хашиш и хашишово уље

Хашиш је производ добијен од Индијске конопље и то механичким или хемијиском путем. Хашиш је смоласта излучевина биљке која се налази у длачицама којима је прекривено читаво стабло биљке, а нарочито длачице листа. Овако добијена материја се пресује у различите облике. Карактеристичног је, опојног мириса, подсећа на покошено сено.

Улични називи за хашиш су шит, хаш и стаф. Цена једног грама је између 1.000,00 и 1.500,00 динара.

Хашиш је доста јачи од марихуане, али не и од сканка. Тетрахидроканабинола у хашишу има око 10%. Злоупотребљава се пушењем, и то помоћу наргила и др. Врста лула и сл., Инхалацијом и кувањем чајева.

Основно дејство узимања хашиша су визуелне халуцинације, губитак врменски и просторне орјентације, као и моћи расуђивања.

Од хашиша се добија хашишво уље, које изгледа као растопљена чоколада. Садржи преко 50% ТХЦ-а и конзумира се тако што се цигарета натопи хашишово уљем и потом пуши.

Опијум

Опијум је природни производ који настаје зарезивањем чаура мака. У Јединственој Конвенцији из 1961. године, опијум се дефинише као коагулисане сок опијумског мака.

Три месеца након сетве мака појављује се биљка са обојеним цветовима. Латице цвета отпадну и остављају чауру мака, која је јајастог облика. У чаури се налази млечни сок. Специјалним ножем са три сечива засеците се чаура из које излази сок, који се стврдњава на површини чауре и мења боју из беле у смеђу. То је сирови опијум, који се гребањем са чауре скупља и потом прерађује у морфијум. Прерада морфијума у хеорин је сложенији хемијски процес.

Највећим произвођачима и извозницима опијума односно хероина сматрају се следеће земље Тајланд Бурма и Лаос познатије као „златни троугао“, као и Авганистан, Иран и Пакистан познатије као „златни полумесец„.

Хероин

Хероин се добија из опијумског мака, тачније хероин је дериват морфијума (из опијумског мака се издваја морфин, а он се претвара у хероин). Сам назив указује на опасност коју ова дрога носи са собом због обима и брзине развоја зависности. У изворном облику има изглед ситних гранула тј. Кристалног праха. Беле боје је уколико је чист, док на улици његова боја зависи од количине и врсте примеса које су му додате, тако је најчешће светло смеђе или браон боје. У хероин се додају парацетамол, шећер и кофеин као пуниоци, па се на улици појављује хероин ниске чистоће. Има карактеристичан мирис, који подсећа на сирће.

У жаргону га називају и доп, хорс, жуто, лоше, пајдо, Х и сл. Цена хероина за четвртину грама (квотер, тер) је 500,00 динара, за пола грама (хемисфера, луткица) је 1.000,00 динара, грам (комад, мић, ћамил) кошта око 2.000,00 динара, а пет грама (петица, петак, петарда) на 7.000,00 до 10.000,00 динара.

Хероин се конзумира ушмркавањем, пушењем тзв. „Хватање змаја“ (загревањем алу фолије на којој се налази хероин и удисањем тог дима) и интравенозно. Ушмркавање хероина на нос је најчешћи начин конзумирања посебно на почетку. Уколико се настави, велики број зависника почне са интравенозним конзумирањем хероина.

Ушмркавањем хероин почиње да делује након пет до десет минута и изазива осећаје топлоте, задовољства, опуштеност и еуфорију. Интравенозно конзумирање хероина делује релативно брже и ствара јачи ефекат, уз мању количину дроге, па се због тога и прелази на интравенозно конзумирање хероина. У почетку конзумирања хероина могу се појавити мучнина, повраћање и свраб.

Деловање хероина на конзумента протиче кроз три фазе. Прва тзв. флеш фаза, је кратког трајања и карактеришу је осећај топлоте, опуштености, убрзани рад срца, снажна еуфорија и нестанак физичког и менталног бола. Корисник након неколико минута улази у другу фазу тзв. стонд. Тада је смирен, поспан, срце спорије куца, осећа пријатан умор. Након неколико сати улази у трећу фазу када спава, и након буђења осећа умор, демотивацију, нервозу и депресију и већ тада се јавља жеља за поновним узимањем хероина.

Знаци распознавања конзумента хероина су разноврсни и могу се огледати у: погнутом држању главе, полузатвореним капцима, суженим зеницама, бледилом у лицу, успореним покретима, губитку апетита, чешању због осећаја свраба, док је говор отежан и неразумљив.

Поновно узимање хероина, ствара толеранцију па је непходно повећавати количину хероина, да би ефекат био исти. На тај начин се развијају физичка и психичка зависност. У физичкој зависности, организам се навикава на присуство хероина, када се са конзумацијом прекине или се она смањи, долази до апстиненцијалне кризе. Она може да се јави и неколико сати након узимања хероина, док је најинтензивнија након 48 до 72 сата. У току апстиненцијалне кризе, корисник осећа жељу за поновним узимањем хероина, нервозу, болове у костима и мишићима, мучнину, осећај хладноће и др.

Корисници хероина нису у могућности да знају састав и јачину хероина који узимају, па су уз оштећења органа и целог тела у сталној опасности од предозирања и смрти. Овај ризик се повећава ако корисник има повремене паузе, тада је толеранција смањена, или ако узме хероин који је чистији од оног који је раније користио.

Последице сталног узимања хероина су вишеструке, човек пропада физички, психички емотивно и социјално и губи жељу за свим сем за хероином. Физичке последице се огледају у пропадању вена и меког ткива (нарочито на местима убода), стварању чирева, болестима нервног система, срца, плућа, јетре, бубрега и пада имуног система.

Нехигијенско коришћење прибора за убризгавање хероина доводи до ширења хепатитиса Б, Ц и ХИВ вируса и др. Социјалне последице су недостатак иницијативе и енергије за школовање или професију, губитак интересовања за међуљудске односе, осим оних који су везани за хероин.

Услед недостатка новца за хероин корисник често врши продају истог како би имао за своје потребе, уз могућност вршења других кривична дела (крађа, разбојништво, убиство, проституција). Од психичких последица најзначајнија је снажна психичка зависност, која почиње са жељом да се понове ефекти узимања хероина, а завршава се страхом од апстиненцијалне кризе. Неурозе и депресивна стања су веома честа, и могу да кулминирају суицидним идејама, па и самим суицидом. Због јаке токсичности и снажног стања зависности, сматра се најстрашнијом опојном дрогом.

Психостимуланси

Психостимуланси су супстанце које поспешују моторну активност (немир, потреба за кретањем, ублажен осећај физичког умора и повећана издржљивост), и стимулишу психичке функције.

Проблем са овим психоактивним супстанцама је у томе што имају штетне ефекте на организам: знатно повећање крвног притиска, убрзан и неправилан рад срца, обмане чула, повремено и халуцинације, а након почетног еуфоричног расположења долази до депресије која се може завршити самоубиством.


Кokain

Грм коке је биљка која се узгаја у Перуу, Боливији, Колумбији, али и у другим деловима Јужне Америке, као и у Индонезији. Расте до висине од 150 центиметара. Листови овог грма су овални и глатки, и из њих се добија кокаин.

Хемијским поступком се из листова добија паста коке (кокаинхидрохлорид) која се хемијском реакцијом чисти и тада се добија кокаин. То је једна од најстаријих дрога. Кокаин је дрога са најснажнијим стимулативним деловањем на централни нервни систем. Користи се и у легалне медицинске сврхе као анестетик код неких хирушких захвата. Крајем шездесетих година прошлог века, на територији Сједињених Америчких Држава, почиње масовна злоупотреба кокаина.

Кокаин је бели, кристализован прах, без мириса и горког укуса. У жаргону га називају бело, кока, кокс, снег, лепо и сл. Цена једног грама кокаина се креће од 5.000,00 до 8.500,00 динара. У кокаин се додају шећер, скроб, прокаин, бензокаин, фенацетин, тетрамисол и сл. Начини уношења кокаина у организам су: жвакање лишћа коке, усмркивање на нос, ињектирањем и пушењем.

Чист кокаин не може да се пуши, већ се за ту намену употребаљава слободна база кокаина тзв. крек. Крек се добија прерадом кокаина. Он има кристални облик величине шљунка. Због јефтиније цене и брзине дејства коју овај начин конзумирања доноси, крек постаје све популарнији. На подручју полицијске управе (ПУ) Нови Сад није било заплена крека.

Ушмркавањем кокаина, ефекти се осећају након три минута, док ињектирањем кокаин делује најбрже и са јачим интензитетом. Код корисника изазива осећај моћи еуфорије, енергичности, лакоће, долази до убрзног рада срца, повишеног крвног притиска и телесне температуре. Корисник не осећа потребу за храном и сном. Трајање еуфоричних ефеката зависи од количине, квалитета и начина узимања кокаина. Када деловање кокаина крене да слаби, јавља се контра ефекат, па корисник има огромну жељу за поновним конзумирањем.

Кокаин ствара јаку психичку зависност, док крек ствара и елементе физичке зависности. Симптоми апстиненцијалне кризе су: јака жељу за кокаином, безвољност, параноја, депресија, суицидне идеје, импотенција, инсомнија и др. Од начина конзумирања кокаина зависе и неке последице. Његовим ушмркавањем долази до губитка осећаја мириса, крварења из носа и до оштећења носне преграде. Штетне последице по здравље су и главобоље, мучнине, повећан ризик од можданог удара и коме, срчане аритмије, болови у грудима, повећан ризик од срчаног удара сл.


Амфетамини

Амфетамини су група међусобно сродних супстанци, које изазивају различите симптоме. Скоро све супстанце из ове групе су нашле примену у медицини, али се велики број злоупотребљава на илегалном тржишту. Амфетамини су синтетички стимуланси централног нервног система. Дејства на људски организам слична су онима које има кокаин, само што много дуже делују.

У жаргону га називају брзина (спеед) и он се односи на разне деривате амфетамина. Најчешћи облик амфетамина на улици је амфетамин сулфат. То је бели прах, који може да има мирис медикамената, најчешће се пакује у најлонске кесице.

Улична цена за један грам се креће од 1.000,00 до 1.600,00 динара. Начини конзумирања су орално, ушмркавањем, пушењем или интравенски (јако ретко). Након конзумирања дејство почиње за десет или двадесет минута, и траје око пет часова, мада може да траје и до двадесетчетири часа. У зависности од количине, начина узимања, и других околности зависе и ефекти. Обично је конзумент добро расположен, енергичан, пун самопуздања, има осећај да све може и све радње изводи убрзано. Ефекти се огледају и у убрзаном раду срца, ширењу зеница, повишеном крвном притиску и појачаном знојењу. Веће дозе поред јачих ефеката могу довести до повишене телесне температуре, главобоље, вртоглавице и губитка апетита.

Амфетамин веома брзо ствара психичку зависност. Стално конзумирање може да створи разноврсне психичке проблеме. Ако се конзумирају веће количине амфетамина у дужем периоду може доћи до амфетаминске психозе, менталног поремећаја сличаног параноидној шизофренији, који се манифестује кроз обмане, халуцинације и параноје.


Мetamfetamin

Поред амфетамин сулфата, на илегалном тржишу велику популарност има метамфетамин хидрохлорид, познатији као метамфетамин, мет. Он се добија прерадом ефедрина или псеудоефедрина (који се налазе на Списку прекурсора).

Метамфетамин је сличан амфетамину и користи се јер има израженије деловање, а производња је једноставнија и јефтинија. Метамфетамин се производи у илегалним, кућним лабораторијама.

Појављује се у облику праха, таблета, капсула или кристала. Најчешће је беле боје, може бити и жут, без мириса и горког укуса, лако се топи у води и алкохолу. Када је у облику кристала личи на лед, па се у жаргону назива и ајс (ице).

Конзумира се на исти начин као амфетамин. Учинак и деловање метамфетамина након уношења у организам могу трајати од 4 до максимално 30 часова, када је у облику кристала. У мањим количинама повећава будност и психичку активност и смањује апетит.

Дуготрајна и континуирано конзумирање метамфетамина ствара развој толеранције, па долази до потребе за већом дозом у сврху остваривања једнаких ефеката. Тада се јављају поремећаји на кожи, чиреви, несанице, импотенција, депресија, звучне халуцинације, нагле промене расположења и сл. Може доћи и до поремећаја у раду бубрега, плућа, јетре и срца. Често узимање великих количина узрокује оштећења мозга која за последицу имају тешкоће у процесу говора и мишљења.

Обе супстанце истог су начина деловања и разликују се једино у дужини и снази ефеката где је метамфетамин јачег дејства од амфетамин сулфата.


Еkstazi

Екстази је популарни назив за МДМА (3,4 – метиленедиоксиметамфетамин) односно полусинтетичку психоактивну супстанцу која има психостимулативно и халуциногене ефекте.

По свом хемијском саставу сличан је метамфетамину и мескалину. Производи се у облику кристално белог праха, док се на улици обично појављује у таблетама, ређе у капсулама и у праху. Најчешће се конзумира орално или ушмркавањем.

Цена једне таблете се креће од 80,00 до 200,00 динара. Екстази се на улици још назива и ескер, екс, Е, ХТЦ, адам, бонбон …

Таблете екстазија најчешће поред МДМА могу да садрже и МДЕА, МДЕ, МДА, ДКСМ, ДОБ, ПМА, и друге психоактивне супстанце амфетаминског типа, које појачавају ефекте конзумирања. Поред наведених може да садржи и друге материје као што су кофеин и ефедрин. Таблете се појављују у разним бојама и облицима са различитим утиснутим знацима.

Након конзумирања дејство почиње за петнаестак минута. Примарни ефекти су најјачи отприлике сат и по времена након узимања, трају око два сата, и полако слабе. Секундарни ефекти могу се осећати данима. Екстази може променити чулне перцепције и створити халуцинације. Такође смањује апетит и потребу за сном.

Услед узимања екстазија често долази до депресивног расположења и несанице, па се како би се ублажили ови ефекти посеже за другим средствима. Екстази доводи до поремећаја расположења (од еуфорије до маније), мишљења, учења и памћења. По престанку деловања екстазија, наступају негативни симптоми у виду, раздражљивости, агресивности и депресивног понашања. У таквим стањима је повећан и ризик од покушаја самоубиства.

Екстази не ствара физичку зависност, али ствара психичку зависност. Престанак узимања може изазвати симптоме везане за одвикавање од амфетамина попут исцрпљености, депресије, неснице и узнемирености или дугих периода спавања.

Постоје случајеви да већ и једна таблета може бити смртоносна. А могућа је и смрт услед прегрејавања организма због повећане телесне температуре која прелази и преко 43 степена целзијуса.

Халуциногени

Разне психоактивне супстанце могу проузроковати халуцинације при одређеним дозама, одређеним ситуацијама и код одређених особа. Халуциногени су, у ужем смислу, супстанце којима је основни учинак изазивање халуцинација. Халуциногени су повезани са ноћним животом и често се називају клубским дрогама, зато што их обично користе млађе особе у ноћним клубовима, на журкама и концертима.

Постоје две групе халуциногена. Прву групу чине такозвани сертонински халуциногени као што су: ЛСД, мескалин и псилоцибин, а у другу групу спада ПЦП.


ЛСД

ЛСД је немачка скраћеница за диетиламид лизергичне киселине. То је једна од најјачих познатих халуциногених супстанци. Настаје екстракцијом из гљивица које расту на ражи, а може се произвести и вештачким путем у лабораторијама. Обично се производи као течност без мириса и укуса и може имати различиту боју. Пакује се у се у мање бочице. Најчешће се налази у облику картончића, који су натопљени ЛСД-ом па осушени. Картончићу су са цртежима и перфорирани да се могу откидати у мале квадрате, чије су стране величине до 5 милиметара, што представља једну дозу. ЛСД се може појавити у облику таблетица, које су мање од уобичајених таблета, као и у виду гел таблета. Ретко се појављује у облику праха.

Улични називи за ЛСД су: есид, рајска музика, киселина, јастреб, небо, сетер, плава киселина, зен, трип, маркице и др. Цена једног картончића односно таблетице креће од 1.000,00 до 2.000,00 динара.

ЛСД се конзумира орално, картончић се сиса или гута, таблете се гутају, а течност се укапава испод језика или на коцку шећера. Јачина дозе варира зависно од извора и конзумент ЛСД-а нема могућност да директно провери јачину. Из тог разлога, коришћење ове супстанце представља посебну опасност. ЛСД-а, због непознавања његове јачине доноси посебну опасност. Дејство почиње 20 до 90 минута након узимања. Ефекти су увек различити и зависе од очекивања, окружења, расположења и количине ЛСД-а. Често се јавља осећај вишка енергије, који прати појачано знојење, повишена телесна температура, повећан број откуцаја срца и раширене зенице. Јављају се чулне обмане, халуцинације. Осећаји су интензивнији, чула су изоштрена, па долази и до њиховог преплитања, тзв. синестезије (види се звук и сл.). Халуцинације могу бити и непријатне (параноидне) тзв. лош трип. Ефекти ЛСД-а трају од 8 до 12 часова. Након узимања ЛСД-а честе су повратне психичке реакције (понављење ефеката без конзумације ЛСД) тзв. флешбек, које се могу јавити чак и месецима након последњег узимања.

ЛСД не ствара физичку зависност, али могуће је да конзумент развије психичку навику на редовно узимање. Не постоје класични симптоми предозирања, али је код врло јаких доза вероватност параноје и трајних психичких последица битно увећана. Могућа су самоубиства изазвана халуциногеним дејством.


Мескалин

Мескалин је халуциногени алкалоид који се налази у кактусу пејотлом и Сан Перду (у осушеном кактусу га има 4 до 7%). Мескалин се може наћи у облику: таблета, капсула или осушеног кактуса.

Халуциногени ефекти мескалина су веома јаки па је после узимања мескалина немогуће гледати у бели зид, а да се на њему не виде бљештаве и сјајне форме. Често се појављује и помешан са другим психоактивним контролисаним супстанцама.

Мескалин се врло ретко појављује на тржиштима дрога у Србији, а и тада му је цена јако висока. Производња и скадиштење кактуса пејотла је веома захтевно и постоји велика опасност да због дуготрајног стајања или транспорта, главне супстанце изгубе снагу.


Псилоцибин

Псилоцибин (или 4-ПП-ДМТ) је халуциногени састојак присутан у великом броју печурака из породице Псилоциба, које се у жарогону зову свете гљиве или магичне печурке.

Набавка садног материјала за производњу ових печурака је веома једноставна. Довољно је послати 1 имејл на праву адресу. У договореном року на дату адресу ће стићи коверта у којој ће се налазити споре (њихова величина је таква да су неприметне) за садњу. Споре се добијају без надокнаде, уз обавезу да се по производњи, од новонасталог засада споре врате пошиљаоцу.

Складиштење, транспорт, чување и уопште нестручно руковање, могу довести до губитка псилоцибина из печурака. Такође ове печурке расту у веома специфчна условима, па су ретки случајеви производње, углавном у лабораторијама у којима се већ производи сканк или у подрумима у којима се производе јестиве пеурке (шампињони).

Главна супстанца ових гљива, може се издвојити и синтетисати, па се у продаји може наћи као бели, кристални прах, таблете или капсуле. Деловање оваквог производа знатно је јаче од деловања сушених гљива. Дуготрајно конзумирање изазива толеранцију и психичку зависност.

Ефекти конзумирања психоактвних печурака се пореде са ефектима ЛСД-а, само су краћег трајања. Они варирају од особе до особе, окружења, количине, врсте печурака и облика у коме се налазе. Могући физички ефекти су појава главобоље, вртоглавице, мучнине, мишићне слабости, успорења пулса и снижења крвног притиска. Као психички ефекти појављују се халуцинације, поремећаји перцепције времена и простора, осећај повезаности са светом и природом, повећана инспирација и креативност, (неконтролисан) смех, а понекад и еуфорија. У случају лошег трипа јављају се параноје, страх и анксиозност.


ПЦП

ПЦП је халуциноген који је још позната као фенциклидин, који је 1959. године направљен као ветеринарски анестетик, али је забрањен неколико година након производње и то због тога што су крајње последице код конзумената водиле ка делиријуму. Има више уличних назива и то анђеоска прашина (Ангел Дуст), супердуван, слон, мајмунска прашина (Монкеи Дуст), озон …

ПЦП је бели кристални прах који је растворљив у води и алкохолу. Може се наћи у разним бојама као и у облику раствора, прашка и пастозне смесе. Појављује се у облику праха, капсула или течности у ампулама. ПЦП се конзумира орално, ушмркавањем и пушењем.

ПЦП је непредвидива дрога која већ при дозама од 10 милиграма узрокује стање слично шизофренији, као и халуцинације, осећај лебдења, док интоксикација траје 4 до 6 часова. Он ствара осећај поспаности или велике еуфорије, нарушава осећај за време и простор. Халуцинације могу да трају и месецима након конзумирања.

Истраживања су показала да код конзумената изазива растројеност, отежани ход, учестало померање очију лево или десно, гримасе, болна осетљивост на звук, повишени крвни притисак, неосетљивост на бол, поремећај координације покрета и поремећај говора, кому и смрт.

Психодепресори

Психодепресори су група медикамената која обухвата барбитурате и велики број синтетичких умиривача (бензодиазепина) и таблета за спавање. Психодепресори су најчешће легалне супстанце, чија је употреба широко рапрострањена. Када се ове супстанце учестало користе самоиницијативно, или им се повећава дозирање без сагласности лекара долази до злоупотребе психодпересора која може бити штетна по здравље човека.

Медикаменти

Медикаменти се продају легално, у облику разних таблета и пилула за лечење различитих поремећаја психичког стања особе (депресије, несанице, анксиозности, главобоље, посттрауматских стања, против болова и слично). Заједничко за сва ова средства је да узрокују поспаност, умирење, пријатно попуштање напетости.


Барбитурати

У савременој медицини барбитурати, који стварају физичку и / или психичку зависност, све више уступају места медикаментима из групе бензодиазепина. Иако мање опасни, и бензодиазепини пре или касније доводе до толеранције и стварају адикцију. У случају престанка узимања може доћи до апстиненцијалне кризе.

Никако није препоручљиво да се пацијенти сами лече овим лековима без савета и рецепата лекара. Такође лекари би морали да воде рачуна да примењују ове лекове само када је то неопходно, одређени временски интервал и да их, ако је могуће мењају другим сличним препаратима.

Барбитурати су група лекова који се издају на рецепт и често се злоупотребљавају. У зависности од количине и врсте лека зависи и ефекат деловања на особу.

Узети у великим дозама могу довести до веселог расположења (еуфорије), слично стању алкохолисаности. У комбинацији са алкохолом, амфетамином и хероином, могу довести до тешког тровања и до смрти. Хронична употреба барбитурата ствара агресивност, поремећај координације и артикулације, и одумирање нервних ћелија мозга.


Бензобијазепини

Бензодијазепини (бенседин, деметрин, лоразепам) су класа лекова за депресију централног нервног система који се широко преписују. Особе често злоупотребаљавају ове лекове узимајући их самоинцијативно. Хронична злоупотреба може да доведе до изазивања психичке и физичке зависности, апстиненцијалног синдрома. Акутне велике дозе ових лекова доводе до поспаности, вртоглавице, мишићне релаксације, коме, па и смрти.

Лекови за лечење зависности од дрога на бази бупренорфина (Субутекс и Субоксон) који се користе као терапија, широко су распрострањени на илегалном тржишту. Велики број зависника жели да без знања надлежних институција покуша са лечењем, и како би избегли компликоване процедуре, ове лекове купују сами. Цена се креће од 1.500,00 до 2.500,00 динара за једну таблету.

Ови лекови могу проузроковати зависност. Нестручност у примени приликом одмеравања количине и начина узимања ових лекова, посебно у комбинацији са бензодијазепина могу довести до смртних последица.


Тродон

Тродон, Трамадол, Синтрадон су имена за трамадол хидро-хлорид, аналгетик чија је злоупотреба врло раширена у Србији. На улици га зову још и жути, ђонови, кинези и сл … Тродон је снажан синтетички аналгетик централног деловања. Производи се у облику филм таблета, ретарда, капсуле, капи, ињекције. Тродон се јако добро ресорбује после оралне примене (око 90%). Деловање се брзо испољава за 20 до 30 минута, и оно траје 3 до 6 сати. Чак и терапијским дозама може да поремети способност управљања возилом, док је опасност знатно повећана уколико се комбинује са алокохол. Он се често узима заједно са марихуаном, како би се појачало дејство овог лека.

Толеранција се дуготрајним конзумирањем повећава, па зависници узимају и по 10 таблета дневно, чак и више. Тродон изазива психичку и физичку зависност. Психичку карактерише јака депресија, безвољност, па и параноја. Физичку зависност прате јаки болови у мишићима и костима. Честа појава код особа које га злоупотребљавају су тровања, епилетични напади и сератонински синдром.

Иако је законом предвиђена одређена процедура за добијање тродона искључиво на лекарски рецепт, то не преставља никакву препреку конзументима. Они помоћу фалсификованих рецепата, долазе до тродона, док се у појединим приватним апотекама још увек може купити без истог. Повећана тражња је довела и до продаје тродона на илегалном тржишту, по цени од 100,00 до 200,00 динара за комад, највише у зависности од милиграмаже таблете.


Руфи

Руфи је улично име за лек флунитразепам, веома јак седатив. Ова супстанца се примењује у лечењу инсомније (несанице). Током дуготрајног конзумирања флунитразепама може се развити толеранција, физичка и психичка зависност. У комбинацији са алкохолом учинак флунитразепама се појачава.

Флунитразепам се може употребљавати сам или у комбинацији са осталим дрогама. Користе га силоватељи и лопови да би успавали своје жртве, а често га употребљавају алкохоличари и зависници о хероину. Може се узимати орално, удисањем и помоћу ињекције. Дејство флунитразепама почиње 20 до 30 минута након његове примене, а максималну концентрацију достиже након 2 сата. Учинак може трајати 8 до 12 сати. Конзумент осећа да је омамљен и дезоријентисан, има мучнину, истовремено осећа топлоту и хладноћу, и има смањене моторичке способности. Након дејства углавном нема сецење на оно што се догађало за време дејства супстанце.

У Србији флунитразепама нема у легалној продаји, а у земљама где се легално продаје појављује се као филм таблета од 1 милиграма. Таблета је маслинасто зелене боје, дугуљастог облика, с утиснутим бројем 542. Садржи боју па када се убаци у пиће таблета поплави и споро се отапа те је видљива. Та нова таблета флунитразепама у примени је од 1998. године као одговор произвођача на повећану злоупотребу флунитразепама, а заменила је старе таблете које су биле беле, округле, лако растворљиве, без боје, укуса и мириса.


ГХБ

ГХБ (гама-хидроксибутират) је настао шездесетих година као људски анестетик, али је напуштен због нежељених нуспојава. Осамдесетих се користио као средство за успављивање, а деведесетих почиње његова злоупотреба. ГХБ је познатији као дрога за силовање и спада у категорију депресора нервног система. Нема боју и мирис, појављује се и као прах и као течност, а на улици га зову ликвид, течни екстази, Г, …

Конзумира се орално и најчешће у комбинацији са алкохолом, те је због самог изгледа врло погодан за подметање у пиће. Деловање ГХБ зависи од конзумената и количине дроге. Код малих количина сличан је дејству алкохола, долази до побољшања расположења и смањења моторичких способности. Веће количине изазивају вртоглавицу, промене расположења, причљивост, жељу за плесом, али и мучнину и слабост. Ово изузетно погодује силоватељима јер се може десити да имају сведоке да је жртва пристала или се понашала као да подстиче сексуални однос. Превелике количине могу проузроковати мучнину, тетурање, несвестицу, јаку вртоглавицу, повраћање и немогућност оријентације. Већим конзумирањем јављају се главобоље, шизофрене реакције, потпуна физичка немоћ, повраћање, проблеми с дисањем, амнезија и на крају стање коме или дубоког сна. ГХБ може изазвати психичку зависност.

Под називом дроге за силовање се најчешће подразумевају психоактивне супстанце које могу изазвати смиривање уз поспаност. Додатно својство тих средстава је да изазивају губитак памћења (амнезију) за период који је следио након конзумације. Нарочито је опасно ако се комбинују са алкохолом, јер осим појачане поспаности, може доћи и до поремећаја дисања те осталих виталних функција, па и до смрти услед предозирања.

Руфи и ГХБ су синоними за ове врсте дроге. На подручју ПУ Нови Сад нису забележене заплене ових дрога.

Корисни линкови

Националног Стратегијом о спречавању злоупотребе дрога за период 2014-2021. године (Сл.гласник бр.1 / 15) и њеним Акционим планом за период 2014-2017. године предвиђено је да носиоци активности, поред Канцеларије за борбу против дрога, буду:

Канцеларија за борбу против злоупотребе дрога