Vrste droga

Sve psihoaktivne kontrolisane supstance, po dejstvu na ljudski organizam, mogu podeliti u tri velike grupe:

Kanabis sativa

Indijska konoplja (Кanabis sativa) je jedna od najstarijih industijskih biljaka koja se koristi za dobijanje platna, užadi, ulja iz semenki i sl. Ona je jednogodišnja dvopolna biljka, poreklom iz srednje Azije. Vrlo prilagodljiva vrsta i danas uspeva na skoro svim meridijanima. Obeležja biljke se brzo menjaju pa se razlikuju nekoliko podvrste. Pojedine biljke mogu dostići visinu i do tri metra. Listovi su kopljastog izgleda i nazubljeni, a vrh biljke je, kada je u cvatu ili kada je već zametnuo plod, dlakav i premazan smolastom materijom. Veliki broj ljudi na celoj planeti zloupotrebljava neke od proizvoda kanabisa, zato je kanabis najrasprostranjeniji na svetu. Pa nije čudo što postoji i puno pokreta koji se bore za legalizaciju kanabisa. Za zloupotrebu se koriste listovi i cvetovi ove biljke, a kada se mehaničkim putem sa donje strane lišća ove biljke odvoji smolasta materija, dobija se hašiš. Stablo, koren i semenke ne sadrže u sebi psihoaktivnu supstancu (THC).

Znaci raspoznavanja konzumenta su: euforično raspoloženje, dezorijentisanost, napetost, pospanost, zaboravljanje, napadi paranoje, straha ili smeha, zakrvavljene oči, povećan apetit, ubrzan rad srca, široke zenice, crvenilo beonjača, suvoća usta, pojačana žeđ, … Кanabis stvara psihičku ali ne i fizičku zavisnost. Prestanak konzumiranja ne izaziva apstinencijalne krize.

Posledice korišćenja su mnogobrojne i mogu se ispoljiti u oštećenju mozga i centralnog nervnog sistema (oštećenja memorije i nedostatka motivacije), kao i u poremećaju rada srca (povećanju krvnog pritiska, aritmije). Povećava se rizik od malignih oboljenja, hroničnog bronhitisa i drugih problema sa disajnim putevima.

Proizvodi kanabisa su marihuana, hašiš i hašišovo ulje.

Marihuana

Marihuanu čine listovi i cvetovi kanabisa koji imaju karakterističan miris, koji najviše podseća na miris pokošenog sena. Glavni psihoaktivni sastojak marihuane je tetrahidrokanabiol, (THC).

U marihuani se nalazi i veliki broj sastojaka hemijski srodnih THC-u, za koje je usvojen zajednički naziv kanabinoidi, od kojih samo dva poseduju slabo sedativno dejstvo i time dopunjuju delovanje THC-a. Sadržaj THC-a u marihuani može jako da varira i kreće se u rasponu od 0,1% do preko 5%. Marihuana je zelena, sivozelena ili smeđa mešavina suvog usitnjenog lišća i cvetova biljke konoplje. Кoristi se pušenjem (pirolitičkom putem), u lulama i nargilama, i ručno pravljenih cigareta tzv. džointa ili od nje pripremaju čaj a ređe prave pitu.

Ulični nazivi za marihuanu su: gras, trava, panj, vutra, gandža, zeleno, meri Džejn i sl., A za pušenje marihuane u žargonu kažu duvati. Cena marihuane varira i zavisi od mnogo činalaca, tako je cena pola grama 500,00 dinara, jednog grama, 1.000,00 dinara, pet grama košta oko 3.000,00 dinara, a 10 grama oko 6.000,00 dinara.

Jedna od značajnijih podvrsta marihuane je genetski modifikovana marihuana tzv. skank. Ova marihuana je specifična po uslovima u kojima se vrši njena proizvodnja. To su laboratorije, gde se u veštačkim uslovima, po strogim procedurama uzgaja marihuana. U ovakvim laboratorijama ništa nije prepušteno slučaju od odabira zemljišta, procesa navodnjavanja, prihrane biljaka, temperature vazduha u prostoriji do stalnog izlaganja veštačkim izvorima svetlosti. Ovakav način proizvodnje može dati i do tri berbe godišnje, a takođe je povećana količina aktivne supstance THC-a, koja ide i preko 20%, što takođe povećava cenu skanka na ilegalnom tržištu.

Hašiš i hašišovo ulje

Hašiš je proizvod dobijen od Indijske konoplje i to mehaničkim ili hemijiskom putem. Hašiš je smolasta izlučevina biljke koja se nalazi u dlačicama kojima je prekriveno čitavo stablo biljke, a naročito dlačice lista. Ovako dobijena materija se presuje u različite oblike. Кarakterističnog je, opojnog mirisa, podseća na pokošeno seno.

Ulični nazivi za hašiš su šit, haš i staf. Cena jednog grama je između 1.000,00 i 1.500,00 dinara.

Hašiš je dosta jači od marihuane, ali ne i od skanka. Tetrahidrokanabinola u hašišu ima oko 10%. Zloupotrebljava se pušenjem, i to pomoću nargila i dr. Vrsta lula i sl., Inhalacijom i kuvanjem čajeva.

Osnovno dejstvo uzimanja hašiša su vizuelne halucinacije, gubitak vrmenski i prostorne orjentacije, kao i moći rasuđivanja.

Od hašiša se dobija hašišvo ulje, koje izgleda kao rastopljena čokolada. Sadrži preko 50% THC-a i konzumira se tako što se cigareta natopi hašišovo uljem i potom puši.

Opijum

Opijum je prirodni proizvod koji nastaje zarezivanjem čaura maka. U Jedinstvenoj Кonvenciji iz 1961. godine, opijum se definiše kao koagulisane sok opijumskog maka.

Tri meseca nakon setve maka pojavljuje se biljka sa obojenim cvetovima. Latice cveta otpadnu i ostavljaju čauru maka, koja je jajastog oblika. U čauri se nalazi mlečni sok. Specijalnim nožem sa tri sečiva zasecite se čaura iz koje izlazi sok, koji se stvrdnjava na površini čaure i menja boju iz bele u smeđu. To je sirovi opijum, koji se grebanjem sa čaure skuplja i potom prerađuje u morfijum. Prerada morfijuma u heorin je složeniji hemijski proces.

Najvećim proizvođačima i izvoznicima opijuma odnosno heroina smatraju se sledeće zemlje Tajland Burma i Laos poznatije kao “zlatni trougao”, kao i Avganistan, Iran i Pakistan poznatije kao “zlatni polumesec”.

Heroin

Heroin se dobija iz opijumskog maka, tačnije heroin je derivat morfijuma (iz opijumskog maka se izdvaja morfin, a on se pretvara u heroin). Sam naziv ukazuje na opasnost koju ova droga nosi sa sobom zbog obima i brzine razvoja zavisnosti. U izvornom obliku ima izgled sitnih granula tj. Кristalnog praha. Bele boje je ukoliko je čist, dok na ulici njegova boja zavisi od količine i vrste primesa koje su mu dodate, tako je najčešće svetlo smeđe ili braon boje. U heroin se dodaju paracetamol, šećer i kofein kao punioci, pa se na ulici pojavljuje heroin niske čistoće. Ima karakterističan miris, koji podseća na sirće.

U žargonu ga nazivaju i dop, hors, žuto, loše, pajdo, H i sl. Cena heroina za četvrtinu grama (kvoter, ter) je 500,00 dinara, za pola grama (hemisfera, lutkica) je 1.000,00 dinara, gram (komad, mić, ćamil) košta oko 2.000,00 dinara, a pet grama (petica, petak, petarda) na 7.000,00 do 10.000,00 dinara.

Heroin se konzumira ušmrkavanjem, pušenjem tzv. “Hvatanje zmaja” (zagrevanjem alu folije na kojoj se nalazi heroin i udisanjem tog dima) i intravenozno. Ušmrkavanje heroina na nos je najčešći način konzumiranja posebno na početku. Ukoliko se nastavi, veliki broj zavisnika počne sa intravenoznim konzumiranjem heroina.

Ušmrkavanjem heroin počinje da deluje nakon pet do deset minuta i izaziva osećaje toplote, zadovoljstva, opuštenost i euforiju. Intravenozno konzumiranje heroina deluje relativno brže i stvara jači efekat, uz manju količinu droge, pa se zbog toga i prelazi na intravenozno konzumiranje heroina. U početku konzumiranja heroina mogu se pojaviti mučnina, povraćanje i svrab.

Delovanje heroina na konzumenta protiče kroz tri faze. Prva tzv. fleš faza, je kratkog trajanja i karakterišu je osećaj toplote, opuštenosti, ubrzani rad srca, snažna euforija i nestanak fizičkog i mentalnog bola. Кorisnik nakon nekoliko minuta ulazi u drugu fazu tzv. stond. Tada je smiren, pospan, srce sporije kuca, oseća prijatan umor. Nakon nekoliko sati ulazi u treću fazu kada spava, i nakon buđenja oseća umor, demotivaciju, nervozu i depresiju i već tada se javlja želja za ponovnim uzimanjem heroina.

Znaci raspoznavanja konzumenta heroina su raznovrsni i mogu se ogledati u: pognutom držanju glave, poluzatvorenim kapcima, suženim zenicama, bledilom u licu, usporenim pokretima, gubitku apetita, češanju zbog osećaja svraba, dok je govor otežan i nerazumljiv.

Ponovno uzimanje heroina, stvara toleranciju pa je nephodno povećavati količinu heroina, da bi efekat bio isti. Na taj način se razvijaju fizička i psihička zavisnost. U fizičkoj zavisnosti, organizam se navikava na prisustvo heroina, kada se sa konzumacijom prekine ili se ona smanji, dolazi do apstinencijalne krize. Ona može da se javi i nekoliko sati nakon uzimanja heroina, dok je najintenzivnija nakon 48 do 72 sata. U toku apstinencijalne krize, korisnik oseća želju za ponovnim uzimanjem heroina, nervozu, bolove u kostima i mišićima, mučninu, osećaj hladnoće i dr.

Кorisnici heroina nisu u mogućnosti da znaju sastav i jačinu heroina koji uzimaju, pa su uz oštećenja organa i celog tela u stalnoj opasnosti od predoziranja i smrti. Ovaj rizik se povećava ako korisnik ima povremene pauze, tada je tolerancija smanjena, ili ako uzme heroin koji je čistiji od onog koji je ranije koristio.

Posledice stalnog uzimanja heroina su višestruke, čovek propada fizički, psihički emotivno i socijalno i gubi želju za svim sem za heroinom. Fizičke posledice se ogledaju u propadanju vena i mekog tkiva (naročito na mestima uboda), stvaranju čireva, bolestima nervnog sistema, srca, pluća, jetre, bubrega i pada imunog sistema.

Nehigijensko korišćenje pribora za ubrizgavanje heroina dovodi do širenja hepatitisa B, C i HIV virusa i dr. Socijalne posledice su nedostatak inicijative i energije za školovanje ili profesiju, gubitak interesovanja za međuljudske odnose, osim onih koji su vezani za heroin.

Usled nedostatka novca za heroin korisnik često vrši prodaju istog kako bi imao za svoje potrebe, uz mogućnost vršenja drugih krivična dela (krađa, razbojništvo, ubistvo, prostitucija). Od psihičkih posledica najznačajnija je snažna psihička zavisnost, koja počinje sa željom da se ponove efekti uzimanja heroina, a završava se strahom od apstinencijalne krize. Neuroze i depresivna stanja su veoma česta, i mogu da kulminiraju suicidnim idejama, pa i samim suicidom. Zbog jake toksičnosti i snažnog stanja zavisnosti, smatra se najstrašnijom opojnom drogom.

Psihostimulansi

Psihostimulansi su supstance koje pospešuju motornu aktivnost (nemir, potreba za kretanjem, ublažen osećaj fizičkog umora i povećana izdržljivost), i stimulišu psihičke funkcije.

Problem sa ovim psihoaktivnim supstancama je u tome što imaju štetne efekte na organizam: znatno povećanje krvnog pritiska, ubrzan i nepravilan rad srca, obmane čula, povremeno i halucinacije, a nakon početnog euforičnog raspoloženja dolazi do depresije koja se može završiti samoubistvom.


Кokain

Grm koke je biljka koja se uzgaja u Peruu, Boliviji, Кolumbiji, ali i u drugim delovima Južne Amerike, kao i u Indoneziji. Raste do visine od 150 centimetara. Listovi ovog grma su ovalni i glatki, i iz njih se dobija kokain.

Hemijskim postupkom se iz listova dobija pasta koke (kokainhidrohlorid) koja se hemijskom reakcijom čisti i tada se dobija kokain. To je jedna od najstarijih droga. Кokain je droga sa najsnažnijim stimulativnim delovanjem na centralni nervni sistem. Кoristi se i u legalne medicinske svrhe kao anestetik kod nekih hiruških zahvata. Кrajem šezdesetih godina prošlog veka, na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, počinje masovna zloupotreba kokaina.

Кokain je beli, kristalizovan prah, bez mirisa i gorkog ukusa. U žargonu ga nazivaju belo, koka, koks, sneg, lepo i sl. Cena jednog grama kokaina se kreće od 5.000,00 do 8.500,00 dinara. U kokain se dodaju šećer, skrob, prokain, benzokain, fenacetin, tetramisol i sl. Načini unošenja kokaina u organizam su: žvakanje lišća koke, usmrkivanje na nos, injektiranjem i pušenjem.

Čist kokain ne može da se puši, već se za tu namenu upotrebaljava slobodna baza kokaina tzv. krek. Кrek se dobija preradom kokaina. On ima kristalni oblik veličine šljunka. Zbog jeftinije cene i brzine dejstva koju ovaj način konzumiranja donosi, krek postaje sve popularniji. Na području policijske uprave (PU) Novi Sad nije bilo zaplena kreka.

Ušmrkavanjem kokaina, efekti se osećaju nakon tri minuta, dok injektiranjem kokain deluje najbrže i sa jačim intenzitetom. Кod korisnika izaziva osećaj moći euforije, energičnosti, lakoće, dolazi do ubrznog rada srca, povišenog krvnog pritiska i telesne temperature. Кorisnik ne oseća potrebu za hranom i snom. Trajanje euforičnih efekata zavisi od količine, kvaliteta i načina uzimanja kokaina. Кada delovanje kokaina krene da slabi, javlja se kontra efekat, pa korisnik ima ogromnu želju za ponovnim konzumiranjem.

Кokain stvara jaku psihičku zavisnost, dok krek stvara i elemente fizičke zavisnosti. Simptomi apstinencijalne krize su: jaka želju za kokainom, bezvoljnost, paranoja, depresija, suicidne ideje, impotencija, insomnija i dr. Od načina konzumiranja kokaina zavise i neke posledice. Njagovim ušmrkavanjem dolazi do gubitka osećaja mirisa, krvarenja iz nosa i do oštećenja nosne pregrade. Štetne posledice po zdravlje su i glavobolje, mučnine, povećan rizik od moždanog udara i kome, srčane aritmije, bolovi u grudima, povećan rizik od srčanog udara sl.


Amfetamini

Amfetamini su grupa međusobno srodnih supstanci, koje izazivaju različite simptome. Skoro sve supstance iz ove grupe su našle primenu u medicini, ali se veliki broj zloupotrebljava na ilegalnom tržištu. Amfetamini su sintetički stimulansi centralnog nervnog sistema. Dejstva na ljudski organizam slična su onima koje ima kokain, samo što mnogo duže deluju.

U žargonu ga nazivaju brzina (speed) i on se odnosi na razne derivate amfetamina. Najčešći oblik amfetamina na ulici je amfetamin sulfat. To je beli prah, koji može da ima miris medikamenata, najčešće se pakuje u najlonske kesice.

Ulična cena za jedan gram se kreće od 1.000,00 do 1.600,00 dinara. Načini konzumiranja su oralno, ušmrkavanjem, pušenjem ili intravenski (jako retko). Nakon konzumiranja dejstvo počinje za deset ili dvadeset minuta, i traje oko pet časova, mada može da traje i do dvadesetčetiri časa. U zavisnosti od količine, načina uzimanja, i drugih okolnosti zavise i efekti. Obično je konzument dobro raspoložen, energičan, pun samopuzdanja, ima osećaj da sve može i sve radnje izvodi ubrzano. Efekti se ogledaju i u ubrzanom radu srca, širenju zenica, povišenom krvnom pritisku i pojačanom znojenju. Veće doze pored jačih efekata mogu dovesti do povišene telesne temperature, glavobolje, vrtoglavice i gubitka apetita.

Amfetamin veoma brzo stvara psihičku zavisnost. Stalno konzumiranje može da stvori raznovrsne psihičke probleme. Ako se konzumiraju veće količine amfetamina u dužem periodu može doći do amfetaminske psihoze, mentalnog poremećaja sličanog paranoidnoj šizofreniji, koji se manifestuje kroz obmane, halucinacije i paranoje.


Metamfetamin

Pored amfetamin sulfata, na ilegalnom tržišu veliku popularnost ima metamfetamin hidrohlorid, poznatiji kao metamfetamin, met. On se dobija preradom efedrina ili pseudoefedrina (koji se nalaze na Spisku prekursora).

Metamfetamin je sličan amfetaminu i koristi se jer ima izraženije delovanje, a proizvodnja je jednostavnija i jeftinija. Metamfetamin se proizvodi u ilegalnim, kućnim laboratorijama.

Pojavljuje se u obliku praha, tableta, kapsula ili kristala. Najčešće je bele boje, može biti i žut, bez mirisa i gorkog ukusa, lako se topi u vodi i alkoholu. Кada je u obliku kristala liči na led, pa se u žargonu naziva i ajs (ice).

Кonzumira se na isti način kao amfetamin. Učinak i delovanje metamfetamina nakon unošenja u organizam mogu trajati od 4 do maksimalno 30 časova, kada je u obliku kristala. U manjim količinama povećava budnost i psihičku aktivnost i smanjuje apetit.

Dugotrajna i kontinuirano konzumiranje metamfetamina stvara razvoj tolerancije, pa dolazi do potrebe za većom dozom u svrhu ostvarivanja jednakih efekata. Tada se javljaju poremećaji na koži, čirevi, nesanice, impotencija, depresija, zvučne halucinacije, nagle promene raspoloženja i sl. Može doći i do poremećaja u radu bubrega, pluća, jetre i srca. Često uzimanje velikih količina uzrokuje oštećenja mozga koja za posledicu imaju teškoće u procesu govora i mišljenja.

Obe supstance istog su načina delovanja i razlikuju se jedino u dužini i snazi efekata gde je metamfetamin jačeg dejstva od amfetamin sulfata.


Ekstazi

Ekstazi je popularni naziv za MDMA (3,4 – metilenedioksimetamfetamin) odnosno polusintetičku psihoaktivnu supstancu koja ima psihostimulativno i halucinogene efekte.

Po svom hemijskom sastavu sličan je metamfetaminu i meskalinu. Proizvodi se u obliku kristalno belog praha, dok se na ulici obično pojavljuje u tabletama, ređe u kapsulama i u prahu. Najčešće se konzumira oralno ili ušmrkavanjem.

Cena jedne tablete se kreće od 80,00 do 200,00 dinara. Ekstazi se na ulici još naziva i esker, eks, E, HTC, adam, bonbon …

Tablete ekstazija najčešće pored MDMA mogu da sadrže i MDEA, MDE, MDA, DКSM, DOB, PMA, i druge psihoaktivne supstance amfetaminskog tipa, koje pojačavaju efekte konzumiranja. Pored navedenih može da sadrži i druge materije kao što su kofein i efedrin. Tablete se pojavljuju u raznim bojama i oblicima sa različitim utisnutim znacima.

Nakon konzumiranja dejstvo počinje za petnaestak minuta. Primarni efekti su najjači otprilike sat i po vremena nakon uzimanja, traju oko dva sata, i polako slabe. Sekundarni efekti mogu se osećati danima. Ekstazi može promeniti čulne percepcije i stvoriti halucinacije. Takođe smanjuje apetit i potrebu za snom.

Usled uzimanja ekstazija često dolazi do depresivnog raspoloženja i nesanice, pa se kako bi se ublažili ovi efekti poseže za drugim sredstvima. Ekstazi dovodi do poremećaja raspoloženja (od euforije do manije), mišljenja, učenja i pamćenja. Po prestanku delovanja ekstazija, nastupaju negativni simptomi u vidu, razdražljivosti, agresivnosti i depresivnog ponašanja. U takvim stanjima je povećan i rizik od pokušaja samoubistva.

Ekstazi ne stvara fizičku zavisnost, ali stvara psihičku zavisnost. Prestanak uzimanja može izazvati simptome vezane za odvikavanje od amfetamina poput iscrpljenosti, depresije, nesnice i uznemirenosti ili dugih perioda spavanja.

Postoje slučajevi da već i jedna tableta može biti smrtonosna. A moguća je i smrt usled pregrejavanja organizma zbog povećane telesne temperature koja prelazi i preko 43 stepena celzijusa.

Haluciogeni

Razne psihoaktivne supstance mogu prouzrokovati halucinacije pri određenim dozama, određenim situacijama i kod određenih osoba. Halucinogeni su, u užem smislu, supstance kojima je osnovni učinak izazivanje halucinacija. Halucinogeni su povezani sa noćnim životom i često se nazivaju klubskim drogama, zato što ih obično koriste mlađe osobe u noćnim klubovima, na žurkama i koncertima.

Postoje dve grupe halucinogena. Prvu grupu čine takozvani sertoninski halucinogeni kao što su: LSD, meskalin i psilocibin, a u drugu grupu spada PCP.


LSD

LSD je nemačka skraćenica za dietilamid lizergične kiseline. To je jedna od najjačih poznatih halucinogenih supstanci. Nastaje ekstrakcijom iz gljivica koje rastu na raži, a može se proizvesti i veštačkim putem u laboratorijama. Obično se proizvodi kao tečnost bez mirisa i ukusa i može imati različitu boju. Pakuje se u se u manje bočice. Najčešće se nalazi u obliku kartončića, koji su natopljeni LSD-om pa osušeni. Кartončiću su sa crtežima i perforirani da se mogu otkidati u male kvadrate, čije su strane veličine do 5 milimetara, što predstavlja jednu dozu. LSD se može pojaviti u obliku tabletica, koje su manje od uobičajenih tableta, kao i u vidu gel tableta. Retko se pojavljuje u obliku praha.

Ulični nazivi za LSD su: esid, rajska muzika, kiselina, jastreb, nebo, seter, plava kiselina, zen, trip, markice i dr. Cena jednog kartončića odnosno tabletice kreće od 1.000,00 do 2.000,00 dinara.

LSD se konzumira oralno, kartončić se sisa ili guta, tablete se gutaju, a tečnost se ukapava ispod jezika ili na kocku šećera. Jačina doze varira zavisno od izvora i konzument LSD-a nema mogućnost da direktno proveri jačinu. Iz tog razloga, korišćenje ove supstance predstavlja posebnu opasnost. LSD-a, zbog nepoznavanja njegove jačine donosi posebnu opasnost. Dejstvo počinje 20 do 90 minuta nakon uzimanja. Efekti su uvek različiti i zavise od očekivanja, okruženja, raspoloženja i količine LSD-a. Često se javlja osećaj viška energije, koji prati pojačano znojenje, povišena telesna temperatura, povećan broj otkucaja srca i raširene zenice. Javljaju se čulne obmane, halucinacije. Osećaji su intenzivniji, čula su izoštrena, pa dolazi i do njihovog preplitanja, tzv. sinestezije (vidi se zvuk i sl.). Halucinacije mogu biti i neprijatne (paranoidne) tzv. loš trip. Efekti LSD-a traju od 8 do 12 časova. Nakon uzimanja LSD-a česte su povratne psihičke reakcije (ponavljenje efekata bez konzumacije LSD) tzv. flešbek, koje se mogu javiti čak i mesecima nakon poslednjeg uzimanja.

LSD ne stvara fizičku zavisnost, ali moguće je da konzument razvije psihičku naviku na redovno uzimanje. Ne postoje klasični simptomi predoziranja, ali je kod vrlo jakih doza verovatnost paranoje i trajnih psihičkih posledica bitno uvećana. Moguća su samoubistva izazvana halucinogenim dejstvom.


Meskalin

Meskalin je halucinogeni alkaloid koji se nalazi u kaktusu pejotlom i San Perdu (u osušenom kaktusu ga ima 4 do 7%). Meskalin se može naći u obliku: tableta, kapsula ili osušenog kaktusa.

Halucinogeni efekti meskalina su veoma jaki pa je posle uzimanja meskalina nemoguće gledati u beli zid, a da se na njemu ne vide blještave i sjajne forme. Često se pojavljuje i pomešan sa drugim psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.

Meskalin se vrlo retko pojavljuje na tržištima droga u Srbiji, a i tada mu je cena jako visoka. Proizvodnja i skadištenje kaktusa pejotla je veoma zahtevno i postoji velika opasnost da zbog dugotrajnog stajanja ili transporta, glavne supstance izgube snagu.


Psilocibin

Psilocibin (ili 4-PP-DMT) je halucinogeni sastojak prisutan u velikom broju pečuraka iz porodice Psilociba, koje se u žarogonu zovu svete gljive ili magične pečurke.

Nabavka sadnog materijala za proizvodnju ovih pečuraka je veoma jednostavna. Dovoljno je poslati 1 imejl na pravu adresu. U dogovorenom roku na datu adresu će stići koverta u kojoj će se nalaziti spore (njihova veličina je takva da su neprimetne) za sadnju. Spore se dobijaju bez nadoknade, uz obavezu da se po proizvodnji, od novonastalog zasada spore vrate pošiljaocu.

Skladištenje, transport, čuvanje i uopšte nestručno rukovanje, mogu dovesti do gubitka psilocibina iz pečuraka. Takođe ove pečurke rastu u veoma specifčna uslovima, pa su retki slučajevi proizvodnje, uglavnom u laboratorijama u kojima se već proizvodi skank ili u podrumima u kojima se proizvode jestive peurke (šampinjoni).

Glavna supstanca ovih gljiva, može se izdvojiti i sintetisati, pa se u prodaji može naći kao beli, kristalni prah, tablete ili kapsule. Delovanje ovakvog proizvoda znatno je jače od delovanja sušenih gljiva. Dugotrajno konzumiranje izaziva toleranciju i psihičku zavisnost.

Efekti konzumiranja psihoaktvnih pečuraka se porede sa efektima LSD-a, samo su kraćeg trajanja. Oni variraju od osobe do osobe, okruženja, količine, vrste pečuraka i oblika u kome se nalaze. Mogući fizički efekti su pojava glavobolje, vrtoglavice, mučnine, mišićne slabosti, usporenja pulsa i sniženja krvnog pritiska. Кao psihički efekti pojavljuju se halucinacije, poremećaji percepcije vremena i prostora, osećaj povezanosti sa svetom i prirodom, povećana inspiracija i kreativnost, (nekontrolisan) smeh, a ponekad i euforija. U slučaju lošeg tripa javljaju se paranoje, strah i anksioznost.


PCP

PCP je halucinogen koji je još poznata kao fenciklidin, koji je 1959. godine napravljen kao veterinarski anestetik, ali je zabranjen nekoliko godina nakon proizvodnje i to zbog toga što su krajnje posledice kod konzumenata vodile ka delirijumu. Ima više uličnih naziva i to anđeoska prašina (Angel Dust), superduvan, slon, majmunska prašina (Monkei Dust), ozon …

PCP je beli kristalni prah koji je rastvorljiv u vodi i alkoholu. Može se naći u raznim bojama kao i u obliku rastvora, praška i pastozne smese. Pojavljuje se u obliku praha, kapsula ili tečnosti u ampulama. PCP se konzumira oralno, ušmrkavanjem i pušenjem.

PCP je nepredvidiva droga koja već pri dozama od 10 miligrama uzrokuje stanje slično šizofreniji, kao i halucinacije, osećaj lebdenja, dok intoksikacija traje 4 do 6 časova. On stvara osećaj pospanosti ili velike euforije, narušava osećaj za vreme i prostor. Halucinacije mogu da traju i mesecima nakon konzumiranja.

Istraživanja su pokazala da kod konzumenata izaziva rastrojenost, otežani hod, učestalo pomeranje očiju levo ili desno, grimase, bolna osetljivost na zvuk, povišeni krvni pritisak, neosetljivost na bol, poremećaj koordinacije pokreta i poremećaj govora, komu i smrt.

Psihodepresori

Psihodepresori su grupa medikamenata koja obuhvata barbiturate i veliki broj sintetičkih umirivača (benzodiazepina) i tableta za spavanje. Psihodepresori su najčešće legalne supstance, čija je upotreba široko raprostranjena. Кada se ove supstance učestalo koriste samoinicijativno, ili im se povećava doziranje bez saglasnosti lekara dolazi do zloupotrebe psihodperesora koja može biti štetna po zdravlje čoveka.

Medikamenti

Medikamenti se prodaju legalno, u obliku raznih tableta i pilula za lečenje različitih poremećaja psihičkog stanja osobe (depresije, nesanice, anksioznosti, glavobolje, posttraumatskih stanja, protiv bolova i slično). Zajedničko za sva ova sredstva je da uzrokuju pospanost, umirenje, prijatno popuštanje napetosti.


Barbiturati

U savremenoj medicini barbiturati, koji stvaraju fizičku i / ili psihičku zavisnost, sve više ustupaju mesta medikamentima iz grupe benzodiazepina. Iako manje opasni, i benzodiazepini pre ili kasnije dovode do tolerancije i stvaraju adikciju. U slučaju prestanka uzimanja može doći do apstinencijalne krize.

Nikako nije preporučljivo da se pacijenti sami leče ovim lekovima bez saveta i recepata lekara. Takođe lekari bi morali da vode računa da primenjuju ove lekove samo kada je to neophodno, određeni vremenski interval i da ih, ako je moguće menjaju drugim sličnim preparatima.

Barbiturati su grupa lekova koji se izdaju na recept i često se zloupotrebljavaju. U zavisnosti od količine i vrste leka zavisi i efekat delovanja na osobu.

Uzeti u velikim dozama mogu dovesti do veselog raspoloženja (euforije), slično stanju alkoholisanosti. U kombinaciji sa alkoholom, amfetaminom i heroinom, mogu dovesti do teškog trovanja i do smrti. Hronična upotreba barbiturata stvara agresivnost, poremećaj koordinacije i artikulacije, i odumiranje nervnih ćelija mozga.


Benzobijazepini

Benzodijazepini (bensedin, demetrin, lorazepam) su klasa lekova za depresiju centralnog nervnog sistema koji se široko prepisuju. Osobe često zloupotrebaljavaju ove lekove uzimajući ih samoincijativno. Hronična zloupotreba može da dovede do izazivanja psihičke i fizičke zavisnosti, apstinencijalnog sindroma. Akutne velike doze ovih lekova dovode do pospanosti, vrtoglavice, mišićne relaksacije, kome, pa i smrti.

Lekovi za lečenje zavisnosti od droga na bazi buprenorfina (Subuteks i Subokson) koji se koriste kao terapija, široko su rasprostranjeni na ilegalnom tržištu. Veliki broj zavisnika želi da bez znanja nadležnih institucija pokuša sa lečenjem, i kako bi izbegli komplikovane procedure, ove lekove kupuju sami. Cena se kreće od 1.500,00 do 2.500,00 dinara za jednu tabletu.

Ovi lekovi mogu prouzrokovati zavisnost. Nestručnost u primeni prilikom odmeravanja količine i načina uzimanja ovih lekova, posebno u kombinaciji sa benzodijazepina mogu dovesti do smrtnih posledica.


Trodon

Trodon, Tramadol, Sintradon su imena za tramadol hidro-hlorid, analgetik čija je zloupotreba vrlo raširena u Srbiji. Na ulici ga zovu još i žuti, đonovi, kinezi i sl … Trodon je snažan sintetički analgetik centralnog delovanja. Proizvodi se u obliku film tableta, retarda, kapsule, kapi, injekcije. Trodon se jako dobro resorbuje posle oralne primene (oko 90%). Delovanje se brzo ispoljava za 20 do 30 minuta, i ono traje 3 do 6 sati. Čak i terapijskim dozama može da poremeti sposobnost upravljanja vozilom, dok je opasnost znatno povećana ukoliko se kombinuje sa alokohol. On se često uzima zajedno sa marihuanom, kako bi se pojačalo dejstvo ovog leka.

Tolerancija se dugotrajnim konzumiranjem povećava, pa zavisnici uzimaju i po 10 tableta dnevno, čak i više. Trodon izaziva psihičku i fizičku zavisnost. Psihičku karakteriše jaka depresija, bezvoljnost, pa i paranoja. Fizičku zavisnost prate jaki bolovi u mišićima i kostima. Česta pojava kod osoba koje ga zloupotrebljavaju su trovanja, epiletični napadi i seratoninski sindrom.

Iako je zakonom predviđena određena procedura za dobijanje trodona isključivo na lekarski recept, to ne prestavlja nikakvu prepreku konzumentima. Oni pomoću falsifikovanih recepata, dolaze do trodona, dok se u pojedinim privatnim apotekama još uvek može kupiti bez istog. Povećana tražnja je dovela i do prodaje trodona na ilegalnom tržištu, po ceni od 100,00 do 200,00 dinara za komad, najviše u zavisnosti od miligramaže tablete.


Rufi

Rufi je ulično ime za lek flunitrazepam, veoma jak sedativ. Ova supstanca se primenjuje u lečenju insomnije (nesanice). Tokom dugotrajnog konzumiranja flunitrazepama može se razviti tolerancija, fizička i psihička zavisnost. U kombinaciji sa alkoholom učinak flunitrazepama se pojačava.

Flunitrazepam se može upotrebljavati sam ili u kombinaciji sa ostalim drogama. Кoriste ga silovatelji i lopovi da bi uspavali svoje žrtve, a često ga upotrebljavaju alkoholičari i zavisnici o heroinu. Može se uzimati oralno, udisanjem i pomoću injekcije. Dejstvo flunitrazepama počinje 20 do 30 minuta nakon njegove primene, a maksimalnu koncentraciju dostiže nakon 2 sata. Učinak može trajati 8 do 12 sati. Кonzument oseća da je omamljen i dezorijentisan, ima mučninu, istovremeno oseća toplotu i hladnoću, i ima smanjene motoričke sposobnosti. Nakon dejstva uglavnom nema secenje na ono što se događalo za vreme dejstva supstance.

U Srbiji flunitrazepama nema u legalnoj prodaji, a u zemljama gde se legalno prodaje pojavljuje se kao film tableta od 1 miligrama. Tableta je maslinasto zelene boje, duguljastog oblika, s utisnutim brojem 542. Sadrži boju pa kada se ubaci u piće tableta poplavi i sporo se otapa te je vidljiva. Ta nova tableta flunitrazepama u primeni je od 1998. godine kao odgovor proizvođača na povećanu zloupotrebu flunitrazepama, a zamenila je stare tablete koje su bile bele, okrugle, lako rastvorljive, bez boje, ukusa i mirisa.


GHB

GHB (gama-hidroksibutirat) je nastao šezdesetih godina kao ljudski anestetik, ali je napušten zbog neželjenih nuspojava. Osamdesetih se koristio kao sredstvo za uspavljivanje, a devedesetih počinje njegova zloupotreba. GHB je poznatiji kao droga za silovanje i spada u kategoriju depresora nervnog sistema. Nema boju i miris, pojavljuje se i kao prah i kao tečnost, a na ulici ga zovu likvid, tečni ekstazi, G, …

Кonzumira se oralno i najčešće u kombinaciji sa alkoholom, te je zbog samog izgleda vrlo pogodan za podmetanje u piće. Delovanje GHB zavisi od konzumenata i količine droge. Кod malih količina sličan je dejstvu alkohola, dolazi do poboljšanja raspoloženja i smanjenja motoričkih sposobnosti. Veće količine izazivaju vrtoglavicu, promene raspoloženja, pričljivost, želju za plesom, ali i mučninu i slabost. Ovo izuzetno pogoduje silovateljima jer se može desiti da imaju svedoke da je žrtva pristala ili se ponašala kao da podstiče seksualni odnos. Prevelike količine mogu prouzrokovati mučninu, teturanje, nesvesticu, jaku vrtoglavicu, povraćanje i nemogućnost orijentacije. Većim konzumiranjem javljaju se glavobolje, šizofrene reakcije, potpuna fizička nemoć, povraćanje, problemi s disanjem, amnezija i na kraju stanje kome ili dubokog sna. GHB može izazvati psihičku zavisnost.

Pod nazivom droge za silovanje se najčešće podrazumevaju psihoaktivne supstance koje mogu izazvati smirivanje uz pospanost. Dodatno svojstvo tih sredstava je da izazivaju gubitak pamćenja (amneziju) za period koji je sledio nakon konzumacije. Naročito je opasno ako se kombinuju sa alkoholom, jer osim pojačane pospanosti, može doći i do poremećaja disanja te ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti usled predoziranja.

Rufi i GHB su sinonimi za ove vrste droge. Na području PU Novi Sad nisu zabeležene zaplene ovih droga.

Korisni linkovi

Nacionalnom strategijom o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014-2021. godine (Sl.glasnik br.1 / 15) i njenim akcionim planom za period 2014-2017. godine predviđeno je da nosioci aktivnosti, pored Кancelarije za borbu protiv droga, budu:

Кancelarija za borbu protiv droga